Horizontalno i vertikalno nesvesno

Naiđoh na neki svoj rad o horizontalnom i vertikalnom nesvesnom koji sam izlagao na kongresu psihoterapeuta u Rusiji pre neku godinu. U njemu sam izneo tu podelu i mišljenje da u radu sa klijentima sve više vidim vertikalno nesvesno, nedostatak povezanosti u umu čoveka između onoga čega je svestan. Razmišlajući o tome, shvatam i da je potrebno da prepoznamo i definišemo mehanizme odbrane kojima se to vertikalno nesvesno održava kao nesvesnost veza između pojava kojih je čovek svestan.
Da prvo pojasnim pojmove.
     Naziv horizontalno nesvesno koristim za pojavu koja se inače u psihoanalizi definiše kao nesvesno. To je ono što je, mehanizmom potiskivanja i njegovim pomoćnim mehanizmima odbrane „gurnuto u podrum“, sakriveno od svesti jer je neprihvatljivo ( Super Egu osobe, okolini…). Između svesti i „podruma nesvesnog“ je horizontalna „brana“ koju je postavio naš Ego da „kriminalci iz podruma“ ne izađu napolje, u svesno.

Vertikalno nesvesno nije „podrum“ već nesvesnost veza između pojava kojih smo svesni. Bazični mehanizam odbrane je cepanje, kidanje veza, ukidanje svesnosti o povezanosti među pojavama. Ili još gore, odbrana od povezivanja, stvaranja veza u umu između pojava koje su u stvarnosti povezane.
Kada smo u komunikaciji sa osobom kod koje „rade“ mehanizmi horizontalnog nesvesnog imamo osećaj da nešto krije, potiskuje, „gura pod tepih“. Sa osobom koja koristi mehanizme vertikalnog nesvesnog imamo osećaj da je „slepa za stvarnost“, da „treba da joj nacrtamo“ neke povezanosti koje su očigledne. Možda i osećaj da je „tupava“ ili previše autoritarna, da neće da misli, da povezuje. Da ne vidi nešto što se „vidi iz aviona“.
Psihoanalitičari ranijih vremena su bili „kritička oštrica društva“, kritikovali su represivno društvo koje je stvaralo neurozu. U današnje vreme imam utisak da su psihoanalitički „jaganjci“ nešto utihnuli kad je u pitanju kritika i objašnjavanje mehanizama uticaja društva na negativne aspekte formiranja ličnosti.
Koji su to mehanizmi odbrane koji operišu u vertikalnom nesvesnom? Kako i zašto društvo podstiče nerazmišljanje, uviđanje veza između pojava u stvarnosti?
Navešću prvo neke odbrambene mehanizme koje sam uočio, a ne nalazim ih na spiskovima uobičajenih mehanizama odbrane u literaturi. Daću im i neka „radna“ imena.

Otupljivanje ili oguglavanje:
kada smo suočeni sa velikim brojem intenzivnih informacija smanjujemo emocionalni reakciju na njih i važnost koju im pridajemo. Zato se mediji bore da privuku pažnju oguglale publike spektaklima, naslovima koji počinju sa „šokantno, jezivo, nezamislivo…“.

Svođenje:
Da bismo izbegli bolno razmišljanje o povezanosti među pojavama koja može biti kompleksna, zahteva vaganje, promišljanje, detaljnije informisanje, napor…svodimo svoje znanje o toj pojavi na nekoliko jednostavnih rečenica (koje nam obično serviraju mediji, ili osoba koja vrši propagandu u našem životu). Na osnovu svedenog znanja zauzimamo stav o kojem ne želimo dalje da razmišljamo i odbijamo rasprave na tu temu.

Distanciranje:
„To se mene ne tiče, nema veze sa mojim životom…gledam svoja posla“. Ovaj mehanizam je prilično poželjan za vlast i svaku vrstu kontrole nad ljudima.

Zamajavanje:
Skretanje pažnje sa neprijatnih povezanosti u životu na neku aktivnost koja odvlači um od života ( skrolovanje po društvenim mrežama, igrice, rijalitiji…).

Površnost:
„Od svega po malo, ni od čega dovoljno“ strategija, lepršanje, neudubljivanje, „mentalni promiskuitet“.

Degradiranje i ismejavanje razmišljanja;
“ Šta mi tu filozofiraš, mrsiš, komplikuješ, teoretišeš mi neke zavere…“, „stvari su jednostavne,.nema tu šta da se istražuje, zna se…“( pa onda neki stav ili misao koju je već usvojio mehanizam svođenja ili produkt nečije propagande).

Ima još tih mehanizama odbrane, ali da ne širim priču, na društvenim mrežama moram da budem površan. Dodajte i vi neki u komentarima. Da li i vi, kao ja, imate utisak da se razvoj ovih mehanizama zatupljivanja ili odbrambenih mehabizama, ako vam lepše i naučnije zvuči, zdušno podstiče od strana društva, institucija društva, medija, školstva…