Pranje biografije

Ne želim da mistifikujem, ali kada mi se desi da više klijenata, u kratkom vremenskom razmaku, dođe do gotovo istog uvida, i to suštinski bitnog za razumevanje svog karakternog obrasca ponašanja, pomislim da je u pitanju ono što je Jung nazivao sinhronicitetom. Nezavisni događaji koji se ne mogu kauzalno objasniti jedan drugim, ali ih povezuje isti smisao. Dobro, možda sam ja,  kao terapeut, zajednički element u uvidima tih klijenata, nečim, ne znam čime, uticao na to da svi oni dođu do gotovo istog uvida. To zvuči manje mistično, više psihoanalitički, ali meni neuverljivo.
           No, šta god da je, da pređem na stvar, na to šta su uvideli i kako su svi oni to nazvali gotovo identično : „pranje biografije“. Ja taj termin nikada nisam upotrebio govoreći o bilo kome, ali jesam u svojim mislima razmišljajući o nekim kolegama, poznanicima, osobama iz čije prošlosti znam neke detalje koje ne žele da se saznaju. Na to da pomislim da „peru biografiju“ navelo me je njihovo ponašanje i naglašeno predstavljanje pred drugima, pred javnošću, potpune suprotnosti od onoga što kriju. „Dršte lopova“ ponašanje, izigravanje „moralne policije“ i „čistunstva“ kao da nikakve grehe i „putera na glavi“ nemaju. Odbrambeni mehanizam poznat kao reaktivna formacija ili okretanje u suprotno. Naravno, ne govorim o svesnom laganju i pretvaranju, već o nesvesnom odbrambenom mehanizmu.

             Jedan od mojih klijenata je naučnik, i počeli smo od njegovog silnog nerviranja i ljutnje na kolege zbog njihove „nenaučnosti“, izjava „neutemeljenih na empiriji“, „metodoloških nečistoća i iracionalnosti“, on „štiti struku“…Zapenio čovek  kao da je on svetac i čistunac koji se bori protiv čistog zla i nečastivog. Meni prođoše kroz glavu sećanja na njegovo drogiranje,  alkoholisanje, padanje pod sto u kafani, zavisnost od lekova za smirenje, dva propala braka…Nije baš neko oličenje racionalnosti, doslednosti niti zaštite ni sebe niti grupe kojoj pripada.
Ukazao sam mu na intenzitet njegovih osećanja prema kolegama „grešnicima“ koja su izgledala kao prezir i mržnja i rekao mu da se pitam zašto su tako jaka. Kroz prorađivanje je došao do toga da mrzi i prezire u drugima ono što mrzi i prezire u sebi, ali da je to projektovao u njih, a sebe pretvorio u „naučnog sveca i moralnu policiju struke“. „Ko bi još, pored tolike ispravnosti, mogao da pomisli da je ta grešnost u meni…pa ni ja sam. Kao da sam time oprao svoju biografiju…“ Jako mu je bilo teško da prihvati taj uvid kojim je „demaskirao sebe“. Ovo je skraćeni prikaz samootkirvanja koji nije išao tako brzo i lako kako može izgledati (tu je i koja godinica priprema i izgradnje odnosa poverenja).
               Drugi je klijent toliko preterivao u optuživanju kolega iz nevladinog sektora koji bi trebalo da budu „humanitarci“, da se bave time iz čistog altruizma, bez ikakve lične koristi…da bismo, kroz analizu te njegove ozlojeđenosti došli do toga da i on „pere biografiju svog oca“ koji je bio optužen za proneveru nekih para pa je „pukla bruka“ u varoši u kojoj su živeli, a njega su gledali kao „sina onoga što se okoristio“…
               Da ne navodim dalje,.pretpostavljam da je mehanizam jasan. U političkim manipulacija ga korste svesno i namerno te se u tom slučaju ne može smatrati „mehanizmom odbrane“, već mehanizmom svesne manipulacije. Međutim, kada pročitam razne hejtersko moralističko čistunačke  objave u kojima se oštro osuđuju i „pljuju“ drugi kojima se dele epiteti i poziva na „držte lopova“, zapitam se „šta li ovaj ili ova pere u svojoj biografiji“. Da li su kritike koje su usmerene na nečiju ličnost,.“argumentum ad hominem“ većinom reaktivne formacije udružene sa projekcijom u druge prezrenih delova sebe.        Ako je tako, a verujem da uglavnom jeste, porazmislite malo pre nego što „zapljunete“ nekoga. Znam da je to danas „popularno“, da u javnom mnjenju nekada i „upali“, da se stekne neki „status“…ali znam i to da je mehanizam veoma skup za mentalno zdravlje i onoga ko ga koristi i onoga na kome se koristi. Još ako to postane uobičajeni mehanizam komunikacije, ako se „zapati“ i među omladinom…posledice su očigledne (ako gledate). Naravno, lako je i za posledice optužiti druge…